Na greskama se uci
O cemu sad da pisem? Jako mi se svidja ovaj sajt, jer mogu da se raspisem o svemu i svacemu, bez razmisljanja sta ce ko da misli i da kaze, jer me ovde niko ne zna. Jako je lep osecaj istresti sve iz sebe. Pa i dalje ne mogu da se pomirim sa tim kakvih ljudi ima. Previse sam otvorena i naivna, ocigledno. Previse verujem ljudima misleci da svi razmisljaju isto kao i ja. Valjda cu se opametiti. To sto me i nazovi prijatelji ogovaraju iza ledja dovoljno je da mi otvori oci. Moram se navici da ce me kroz ceo zivot pratiti takve osobe, i nauciti kako razlikovati dobre i lose prijatelje. Tuzno je to sto me iz dana u dan sve vise njih razocarava... I ponekad pomislim da je problem u meni, ali shvatila sam da nije. Izgleda da nisam toliko jaka kakvom me drugi vide. Ne mogu da podnesem kada me draga osoba izda. Ne mogu... To me slomi. Ali ne smem da dozvolim to. Nisam jedina jel da? Svakom se desavaju ovakve stvari. To je zivot! U sledecem clanku prelazimo na probleme druge vrste. Bar ovde mogu dusu da otvorim :) !
